Органска производња представља уређен систем пољопривредне производње који се заснива на прописаним правилима, контроли и документованом начину рада. Њен циљ није само добијање производа без употребе синтетичких средстава, већ очување плодности земљишта, заштита животне средине и обезбјеђивање повјерења потрошача. Због тога органска производња подразумијева висок степен одговорности, транспарентности и поштовања утврђених процедура.
Кључни услов за органску производњу јесте укључивање произвођача у систем контроле. Само они који су под редовним надзором овлашћених контролних тијела могу своје производе означавати као органске. Посебан значај има период конверзије, односно прелаз са конвенционалне на органску производњу, током којег се примјењују органска правила, али производ још увијек нема пун органски статус.
Важан дио органске производње је уредно вођење документације. Она омогућава сљедивост производа, односно могућност да се у сваком тренутку утврди поријекло производа, начин производње и пут од парцеле до тржишта. Евиденције о пољским радовима, коришћеним материјалима, берби, складиштењу и продаји представљају доказ да се производња одвија у складу са правилима и да нема недозвољених одступања.
У пракси, највећи изазови у органској производњи најчешће нису техничке природе, већ се односе на непотпуну или недосљедну документацију. Недостатак јасних података, накнадно попуњене евиденције или неадекватно одвајање органских и неорганских производа могу довести у питање статус цијеле производње. Зато је континуитет у вођењу документације једнако важан као и сама примјена органских агротехничких мјера.
Органска производња је дугорочна оријентација ка одрживој пољопривреди и одговорном управљању ресурсима. Уредна документација и поштовање правила не представљају административно оптерећење, већ алат који произвођачу обезбјеђује правну сигурност, стабилан тржишни положај и повјерење потрошача.
